Данас је у нашој Гимназији традиционално обележен Међународни дана матерњег језика, који је 1999. године установио Унеско. Сваке године 21. фебруара се обележава овај битан датум широм света, како би се подигла свест о значају очувања језика и писма. Библиотекарка наше школе Душица Петровић и наставницa српског језика и књижевности Сања Миловић, осмислиле су радионицу поводом овог датума коју су релизовале у одељењу II-в (смер природно-математички).
У уводном делу наставница Сања је напоменула да је у Србији у службеној употреби, осим српског језика, још 12 језика националних мањина (босански, бугарски, мађарски, македонски итд.), као и да се на осам мањинских језика изводи целокупна настава.
Кроз реализовано градиво досадашњег школовања ученици су се заједно са школском билиотекарком присетили великана који су оставили неизбрисив траг на српски језик, Вука Стефановића Караџића и Доситеја Обрадовића. О значају матерњег језика за један народ писао је Доситеј у свом „Писму Харалампију“, истичући да је језик одраз културе једног народа и посебно наглашавајући хуману улогу у повезивању људи, без обзира на веру и нацију.
У наставку ученици су набрајали речи које их асоцирају на српски народ: инат, правосаље, слава, крст, мајка, породица итд. А такође и изворне праве српске речи: благослов, благоглагољити, враголан, заврзлама, зајапурити се,вазда…
Српски језик богат је многим необичним речима, реченицама и фразама. Као народ смо веома маштовати и оргинални по изрекама па чак и псовкама. Странци који уче наш језик сусрећу се са тешкоћама и неразумевањем појединих фраза. Ученици су имали задатак да фразе: „Не знам, нисам паметна“, „Ко разуме, схватиће“, „Бог те убио да те не убије“,“Спава као заклан“,“ Изводи бесне глисте“ итд. преведу на други страни језик који уче(немачки, француски, енглески језик).
Радионионица је завршена дискутовањем да ли је реч „Духоклонуће“ која је победила на такмичењу за најлепшу нову српску реч, заиста најлепша?
аутор текста Душица Петровић
